Заједно: Стварање програмске и организационе политичке алтернативе је стварање нове политичке парадигме за Србију

Стварање програмске и организационе алтернативе за Србију, разлог је недавног окупљања политичких партија у Крагујевцу, саопштено је на прес конференцији Заједно за Шумадију. Овај састанак опозиционих странака образложио је Саша Миленић, потпредседник ЗЗШ и председник ГО странке.

„Разлог окупљања није у трагању за новом коалиционом комбинацијом странака, него се тражи политичка алтернатива успостављеном систему пропадања. Није циљ политичких партија које се окупљају да истакну противкандидата Вучићу и да образују организацију конкурентну Српској напредној странци. То ће бити неопходно средство у политичкој реализацији алтернативног концепта. Циљ је сам тај концепт: његова артикулација и консеквентна и свеобухватна секторска и организациона разрада. Дакле, разлог окупљања је у предузимању почетних корака како би се иницирало стварање програмске и организационе политичке алтернативе за Србију.“

Миленић је истакао да логика овог окупљања није заснована на економском моделу “заступања интереса малих акционара“. На окупљање партије нису принуђене недостатком простора на политичкој сцени, којом суверено доминирају фаланге шеснаестомартовског тријумфа социјалне патологије у једном дезинтегрисаном и дезоријентисаном друштву. Отуда окупљање није рационални рефлекс дневнополитичке рутине већ принуда са дубљих извора!

Принуда окупљања, према речима Миленића  извире из припадности том друштву, његовим угроженим интересима развоја и одржања, те потиснутим грађанским циљевима еманципације и личног интегритета. То, следствено, значи најмање две ствари: ширење круга окупљених не може бити засновано на бесадржајном принципу “хајд Алија, да је више војске“ нити је то интерна и ексклузивна ствар партијског повезивања и међустраначке сарадње у сегменту политичке репрезентације друштва,истакао је потпредседник  ЗЗШ. Дакле, стварање програмске и организационе политичке алтернативе за Србију мора бити иницирано и вођено као базични друштвени процес, уз широку социјалну дебату и учешће великог броја политичких организација друштва изван сфере политичких странака.

Томислав Николић, Александар Вучић, Српска напредна странка, њихова влада, њихова политика лажног представљања, кривотворења и плагијата, њихове фаланге за окупацију тоталитета и партикуларно присвајање целине, нису разболели српско друштво, они су учинак и поодмакли стадијум болести, политички израз једне старије и дубље социјалне патологије, тврди Миленић. Због тога се они, објективно, налазе испод нивоа критике “затеченог стања“ коју програм политичке алтернативе мора да садржи. Дакле, алтернатива јасно показује инструментални карактер борбе за политичку власт и дораслост вишем задатку као стварном циљу: стварање простора за одржање и напредак друштва!

Вучићева влада од једва фртаља, је влада очаја. Иначе је  образована на резултатима ванредних парламентарних избора, од 16. марта, са најнижом излазношћу бирача икада забележеном у нас, а структура њених гласача указује да је реч о слабијој половини слабије половине грађанских снага друштва . Миленић каже:

 „Јадна нада и још слабија утеха, она снажно делује само ако се посматра као карикатура. Са потребне дистанце постаје узнемирујуће видно да је она занемарени симптом напуштеног пацијента, црвена лампица на командној табли у коју више нико и не погледује. Нису грађани Србије добили неку болест па да не примећују пајаце на етаблираним позицијама друштвених ауторитета. Они су изгубили вољу да непродуктивно учествују и непримећени припадају, они су одустали од заједнице и интереса друштва. Вучићева влада је влада колективне резигнације и масовног индивидуалног ескапизма. На небу изнад Србије пише: да распродамо шта има па да идемо“.  Потпредседник ЗЗШ је закључио да чак има извесне честитости у позадини Вучићеве владе:

 „То је влада оних који не могу никуда да оду. Дакле, алтернатива није заснована на идеји обарања Вучићеве владе. То ће бити спонтана консеквенца. Идеја је рад на базичним категоријама политике и друштва, стварање нове политичке парадигме за Србију“.