Сретењском академијом у Крагујевцу обележен Дан државности Србије

Сретењском академијом под  називом “И Устав… и Држава…“ у здању Старе скупштине, у Крагујевцу је обележен Дан државности Србије односно дан када је 1835. године у тадашњој престоници донет један од првих демократских устава у ондашњој Европи – Сретењски устав.

Тог дана, на простору крај Старе цркве, под отвореним небом, 2400 народних представника, окупљених око кнеза Милоша, изгласало је устав. Кнез је допустио доношење либералног устава какав је народ желео, али је у општем интересу народа и државе после 55 дана укинуо устав на захтев Русије, Аустрије и Турске.

Поред градоначелника Крагујевца Радомира Николића, академији су присуствовали бројни гости и пријатељи Града. Због обавеза, председник Републике Србије Томислав Николић био је спречен да присуствује академији. Сретењску беседу Томислава Николића присутнима је прочитао Радослав Павловић саветник за културу председника Србије.

Фото: ПјерМедиа / Петар Младеновић

Без Карађорђа не би било ни Милоша, ни слободе, ни Устава Сретењског који је на душу и савест сваког од нас утиснуо знамење правде, слободе, једнакости пред Богом и законом, каже се поред осталог у беседи председника Републике Србије Томислава Николића. Сретењски устав је био кратког века, али је био наш, слика српског бића и националног хтења. Остаје упамћен као најслободнији, најлибералнији, најмодернији устав свога доба.

Чудан смо ми народ. Учимо историју и црпимо надахнуће из песме исписане десетерачким стихом, звуком гусле и одјецима народног предања. Све је почињало са Мили Боже, чуда великога! Како те народ метне у гусле – такав ћеш за вијека остати.

Важно је знати своју историју, из уџбеника и песама подједнако. У њој је било тешко решавати питања опстанка српског народа и стварања савремене Србије. Данас је тешко на други начин: као да никада нису ни престајали, кроз Србију и данас, са многих страна, дувају они ветрови из туђе куће и туђе памети који би да сломе свако дрво што им је на путу. Јако је српско стабло да би га из корена ишчупале олује – каже Николић. Биће још јаче ако Србија ојача у јединству, слози, ако расте колико у привреди и економији толико у духовности и просвећености, ако се обожимо и умножимо.

За сваког од нас нема веће светиње од слободе и правде, нема друге куће од Србије. Храбро као вожд, мудро као књаз, па да и наше доба заслужи да га песник у гуслама опева – каже се у беседи председника Србије Томислава Николића.

У уметничком делу програма који је рађен по мотивима представе “Милош Велики“ наступили су глумци Књажевско – српског театра, затим Крагујевачко певачко друштво и Певачко друштво Студенац, као и солисти Лидија Јевремовић и Зорица Белоица.