Божићна посланица епископа шумадијског Г. Јована о Божићу 2016. године

На Божић, пре више од два миленијума, када је наступила „пуноћа времена“ (Галатима 4, 4), најављена Богом преко светих пророка (Исаија 7, 14; Данило 9, 25; Михеј 5, 2), родио се Син Божији од Пресвете Деве Марије у граду Витлејему (Лука 2, 4-14). Син Божији, који је постао човек, открива Бога кога нико никада није видео. Зато и певамо на великом повечерју, којим започиње Божићно славље: „Разумите народи и покорите се, јер је с нама Бог“ (Псалам 124; Матеј 1, 23). Рођење и улазак Господа Исуса Христа у људску историју изузетан је догађај. Свети апостол Павле, вером загледан у овај најчудеснији догађај под сунцем, читавом свету благовести: “И заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у телу” (1. Тимотеју 3, 16).

“Бог се јави у телу!” Пред овом тајном потпуно стаје наш ум. Немоћно је свако људско знање да отпечати ову велику Божанску тајну. Богомладенац Христос спустио се до човека, па чак и сам постао човек, да би људи мислили по Христу Исусу и живели достојно Бога (Галатима 5, 10). Рођењем Христа Младенца човечанска природа се сјединила са Боажнском. Бог је постао савршени човек, Богочовек Исус Христос, са нама у свему исти – осим у греху. Собом је Творац осветио, обновио и подигао творевину из прародитељског греха. Из љубави према нама, Он “болести наше носи и немоћи наше узе на се” (Исаија 53, 4). Својим рођењем у Витлејемској пећини, Бог нам открива да се рађамо за бесмртност, за вечну заједницу и сједињење са Њим, за наше обожење благодаћу Његовом.

Долазећи међу нас, Богомладенац Христос није употребио силу и моћ, него љубав. Бог нам се јавља као дете које од нас тражи само љубав, ненаметнуту љубав, ради усељења у срца наша и биће наше. Иако смо после Христовог оваплоћења сједињени са Богом, Господ и даље не нарушава слободу људи које је створио по “обличју и подобију својему” (1. Мојсијева), већ нам оставља избор да сами одлучимо да ли желимо да му отворимо врата срца наших, јер каже: “ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном” (Откривење 3, 20). У овом смислу треба разумети речи Христове: “Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним” (Матеј 5, 17).

Његовом рођењу обрадовали су се и небо и земља, анђели и људи, и сва видљива и невидљива творевина. Са висине поздравила Га је анђелска химна “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лука 2, 14). Земља и људи даровали су Му своја срца као храмове сопственог бића. Пастири су Христу Богомладенцу даривали чистоту срца и искрену љубав, а мудраци злато, тамјан и измирну, наговештавајући овим даровима Његову тројаку службу – “царску, првосвештеничку и пророчку”.

Доласком у свет, Господ све ново твори – ново небо, нову земљу, нове људе. Боље рећи, преображава их. Како је Христос једино ново под сунцем, Свети апостол Павле каже: “Стога, ако је ко у Христу, нова је твар, старо прође, гле, све ново постаде” (2. Коринћанима 5, 17), што значи, ко је у Христу, у новом је човеку, јер Богочовек Христос и јесте први нови човек после Адама – потпун и савршен човек у потпуном и савршеном Богу. Јер, “укинувши телом својим закон са његовим заповестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новог човека, стварајући мир” (Ефесцима 2, 15). Новог човека који је без греха, који је сав у Богу, који сав живи са Богом и у којем све бива по Богу. Ко је у Христу, не престаје бити човек, већ се обнавља “у новога човека, сазданога по Богу у праведности и светости истине” (Ефесцима 4, 24). Христос се родио на земљи да отпалог човека преобрази у непропадљивог и да му дарује вечни живот.

Људски пут у преображење подразумева јачање у Богомладенцу Христу, онако како и каже Свети апостол Павле: “Браћо моја, јачајте у Господу, и у сили моћи његове. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволовога” (Ефесцима 6, 11). Заиста, ако ојачамо у Господу, ако прихватимо Његову помоћ, ако будемо имали Бога у себи и око себе, онда ћемо моћи да се успротивимо безбројним непријатељима, и видљивим и невидљивим.

Ако непрекидно на земљи будемо “јачали у Господу, и у сили моћи његове” (Ефесцима 6, 10), немамо чега да се плашимо, јер Господ је ту, поред нас, са нама, а ако хоћемо – биће сав у нама. Када певамо на службама у цркви „Бог Господ јави се нама… “, смело идемо у загрљај Богомладенцу, да му благодаримо што се оваплотио ради нас и што је нас залутале вратио у свој загрљај.

Господ је донео мир на земљу, па се ми о Божићу поздрављамо ускликом “Мир Божији, Христос се роди!” Овај мир долази из осећања и сазнања да су решена сва најбитнија питања људског духа, питање живота и смрти. Тако је и Апостол народа могао да каже: “И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу” (Филипљанима 4, 7). Имајући ово у виду, јасно је да данас није довољно само празновати Божић „као у стара добра времена“, већ је неопходно да се свим својим бићем загледамо у светлост коју Божић исијава, светлост над којом тама више нема власт и тако прихватимо да једино у оваплоћеном Богу блиста лик истинске човечности над којом смрт више не господари, односно да је светлост Божића једина и последња и да су изван ње непробојна тама и пропаст човека.

Ову истину потврђује и наше време, када зло све више потире добро, кад мир надвлађује немир. Многи и данас на различите начине покушавају да се мир усели у људе и завлада међу њима, али мира нема. Оправдање за овакво стање најчешће се тржи изван Бога и без Бога. Да мира и истинског добра нема без Бога, говорио је и сам Спаситељ: “Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје” (Јован 14, 27). Мир и радост у овом свету нарушавају ратови, немири, агресије, мржња, односно увек и изнова одбацивање Бога, јер, по речи Господњој, “нема мира безбожницима” (Исаија 48, 22). Када је тако у свету, тако је и у нама: док имамо Бога у себи и док смо са Богом у миру, ми чувамо мир и радост у себи, у породици, селу, друштву, држави, Цркви. Да бисмо имали Бога у себи, морамо хранити душу своју Христом, Телом и Крвљу Његовом. Душа је боголика и богочежњива, она стреми небеским висинама, она хоће Бога и када год то заборавимо и занемаримо остајемо без истинског мира и радости. А када човек све своје бриге пренесе на Господа “молитвом” и “мољењем”, онда у душу његову силази мир Божији и радост која превазилази сваки ум. Та радост се не може ни замислити, а камоли људским напорима остварити. Ова радост долази из заједничарења са Богом живим, Богом истинитим и бескрајно човекољубивим.

Мир Божији не разлива по души само радост, већ и љубав. Као што мир и радост које Господ дарује нису обичне, тако и љубав на коју нас Господ позива није обична. Како је сам Бог љубав, који се из љубави према нама рађа од увек Деве Марије, онда и од нас тражи љубав, јер само кроз љубав можемо видети и спознати да је Дете, рођено на пастирској слами – наш истинити Бог, Промислитељ и Сведржитељ. Ако имамо љубави и Бога ћемо волети. Љубав према Богу води нас и ка љубави према другом човеку. А Господ нам својом љубављу, својим чудесним рођењем на земљи показује како треба да љубимо Њега и своје ближње. Живећи у светим врлинама и са Светим тајнама у Цркви Његовој, стичемо благодат Божију која нас испуњава и води, која нас учи да волимо, да љубимо Бога свога и ближњега свога као самога себе (Матеј 22, 37-39). И тако живимо Христом и “живим – не више ја, него живи у мени Христос” (Галатима 2, 20). Тада смо пронашли смисао нашег постојања и нашег призива. Одзивом на дар љубави Богомладенца, на дар живота и дар спасења у Њему, остварују се наше призвање и назначење за вечност (Ефесцима 4, 13).

За све ово помолимо се анђелским поздравом: “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лука 2, 14). Драга наша децо духовна, желимо вам да Божићне и Новогодишње празнике проведете уз ове Божићне поруке љубави и мира, молећи се да вам Богомладенац Христос подари свако истинско добро о Божићу и Новој години и поздрављајући вас поздравом мира, радости и љубави Божије:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2017. година.

Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом
Епископ шумадијски